Gotovo svako domaćinstvo ima neki
stari elektronski uređaj koji je spreman za bacanje, a reciklaža je najbolji način njihovog pravilnog uklanjanja kojim se ujedno čuva životno okruženje. Elektronski otpad (
EE otpad) predstavljaju svi električni uređaji poput računara, televizora, monitora, mobilnih telefona, frižidera, koji nisu više u upotrebi. Na
sajmu Zelena energija razgovarali smo sa predstavnicima firme
JUGO-IMPEX koja se bavi reciklažom, a čiji su nam zaposleni objasnili sa kakvim se problemima suočavaju u radu.
Najčešće korišćeni elektronski uređaji u domaćinstvima, a koji se istovremeno tehnički najbrže menjaju i usavršavaju su
televizori i računari. Zbog toga predstavljaju najznačajniji elektronski otpad, jer ga ima u najvećim količinama, lako je dostupan, pa je potrebno ozbiljno pristupiti njegovom procesu reciklaže.
U razgovoru sa odgovornim licem
JUGO-IMPEX-a na
sajmu Zelena energija, održanom prošle nedelje, rečeno nam je da njihov kapacitet dnevne reciklaže preko 25.000 kilograma električnog i elektronskog otpada.
Nakon reciklaže odmah se dobijaju sirovine koje se mogu dalje koristiti i koje su visokog stepena čistoće.
Aluminijum, bakar, gvožđe, staklo, ABS plastika i mnogi drugi materijali izlaze iz fabrike spremni za ponovnu upotrebu. Sirovine koje su izdvojene na ovaj način, značajno štede novac i energiju za proizvodnju ovih materijala. Ovom prilikom ne dolazi do neželjenih uticaja na životnu sredinu.
Zahvaljujući
Mewa postrojenju, koji je zasnovan na nemačkoj tehnologiji, procenat reciklata koji se izdvaja procesom reciklaže iznosi čak 97%.
Ostatak od 3% su opasne materije koje se izvoze specijalizovanim fabrikama za tretman opasnog otpada u Holandiji i Nemačkoj i time je u potpunosti sačuvana životna sredina.
Freon koji ima izuzetno štetan uticaj na ozonski omotač nephodno je da bude izdvojen odgovarajućim tehnološkim procesom. Izdvajanjem freona iz pur pene, omogućava da se sama pur pena koristi kao energent visoke kalorijske vrednosti dok se izdvojeni freon transportuje u licencirana postrojenja, u konkretnom slučaju u Nemačku.
Plastika koja se izdvaja u procesu izvozi se u Kinu, gvožđe se prodaje livnicama u Srbiji, bakar pored toga što se izdvaja i prodaje livnicama isto tako se izvozi za Francusku gde služi kao sirovina za dobijanje plavog kamena koji je namenjen vinogradarstvu.
Između ostalog, saznali smo da je ranije postojao eko fond, koji je opstajao tako što se od svake prodaje bilo kog elektronskog uređaja izdvajalo 5% novca koji je bio namenjen reciklerima. Međutim, s obzirom na to da taj fond više ne postoji i da se sav izdvojeni novac upućuje na račun države, firme koje se bave ovom delatnošću stoje na staklenim nogama!
