Proizvodnja PET ambalaže

11.03.2011.

Proizvodnja plastike

plasticne-flasePlastika je veštački materijal koji se ne može naći u prirodi. Stvara se hemijskim procesom polimerizacije. Polimerizacija je hemijska reakcija kojom se molekuli nekog jednostavnog spoja (monomera) međusobno spajaju tako da nastane spoj (polimer) istog procentualnog sastava, ali veće molekulske težine.

Plastika se danas uglavnom proizvodi od sirove nafte i zemnog plina. Ranije se za to koristio ugalj. Sirova nafta crpi se i prevozi do rafinerija kako bi se rafinirala i preradila u naftu, propan i butan. Prirodni plin zajedno s etanom takođe daje propan, iz kojeg se dobijaju hemijski poluproizvodi kao što su etilen, propilen, benzen i praksilen. To su glavni izvori za izradu različitih tipova plastike, koja može biti naknadno promenjena dodavanjem aditiva i sredstava za punjenje.


PET - proizvod od plastike

Jedan od osnovnih proizvoda od plastike je PET (Polyethylene terephthalate, C10H8O4) ambalaža, a njena osnovna primena je za pravljenje boca za bezalkohlone napitke, pivo, tečnosti za ispiranje usta, začine i dr. Polietilen tetraftalat (PET) je jak ali lagan polimer koji se sastoji od dugih lanaca ponavljajućih jedinica koje sadrže ugljenik, kiseonik i vodonik. Povećanjem molekularne mase, koja se obično kreće od 100-200, poboljšavaju se svojstva ovog polimera.

To je materijal koji je nelomljiv, otporan na mehanička oštećenja, izuzetno lagan, što ga čini vrlo pogodnim materijalom za dizajniranje. Upravo svojstvo jakosti doprinelo je velikom uspehu PET ambalaže. Tako PET boca s gaziranim pićem može izdržati relativno veliki unutrašnji pritisak koji neće deformisati bocu ili prouzrokovati eksploziju.

Proces proizvodnje PET ambalaže

Proizvodnja PET ambalaže se sastoji od injekcijskog razvlačnog duvanja. Sirovina se dobija injekcijskim presovanjem, razvrstava se i postavlja u peć kako bi se termički pripremila. Takav pripremak ubacuje se u kalup za duvanje, a zatim naglo rastegne. Za razvlačenje se najčešće koristi šipka u kombinaciji s visokim pritiskom vazduha. Dvostrukim razvlačenjem povećavaju se svojstva proizvoda: čvrstoća, prozirnost, žilavost i dr. Parametri koji utiču na postupak razvlačenja su temperatura, stepen i brzina razvlačenja te brzina hlađenja. Uobičajene duvalice imaju učinak od 200 do 850 kg PET-a na sat, a u jednom se ciklusu može izraditi i 96 boca.

Za proizvodnju ambalažnih boca od PET-a upotrebljava se 84% ukupne PET sirovine, dok manji deo otpada na industrijska vlakna (10%), reciklirane proizvode (3%) te neke druge proizvode (3%). Tokom godina, PET industrija je značajno smanjila količinu sirovine potrebne za izradu PET ambalaže. Tako danas težina jedne PET boce od 1.5L iznosi samo 50grama (20.000 boca čini 1 tonu).

Naučnici su dokazali da se u PET-ambalaži nalazi čitav niz hemikalija, poput heksanona, oktana, nonana, benzene, toulena. Neki smatraju da je, pod uticajem svetlosti i temperature, moguće da se struktura PET polimera razgradi i otrovnim produktima zagadi tečni sadržaj u boci. Ipak, svetski stručnjaci dokazali su na temelju pokusa u kontrolisanim laboratorijima da je mogućnost takvog zagađenja gotovo nemoguća. Iako PET nije potpuno bezopasan za čoveka i njegovu okolinu, svetska potražnja za PET-om kontinuirano je u porastu. Razlog je proboj sve većeg broja različitih proizvođača pića na tržište. U Srbiji se to najbolje odlikuje u proizvodnji npr. vode za piće („Zlatiborska“,“Aqua Viva“) i dr.

Najveća mana PET-ambalaže je u tome što zauzima veliki zapreminski udeo u domaćinstvu, a odložena na deponijima zauzima ogroman koristan prostor. U komunalnom otpadu Srbije, udeo ambalažnog otpada PET-a zauzima 1-4% masenog udela, a 20-30% zapreminskog, što svakako predstavlja veliko opterećenje za odlagališta otpada. Ipak, to ne znači da treba prestati s korišćenjem PET-a. Ukoliko bi se ukinula PET ambalaža, zapremina otpada porasla bi  za oko 150%, dok bi  potrošnja energije u industriji porasla za 100%. To je zapravo paradoks. Iako je PET ambalaži najveća mana veliki zapreminski udeo u otpadu, korišćenjem bilo koje druge vrste ambalaže, zapreminski udeo bio bi još veći. Takođe treba podsetiti da se u Srbiji ne proizvodi PET, a  uvezene količine su značajno premašile 40.000 tona godišnje.

Standard za označavanje plastike

Identifikacija PET ambalaže od velike je važnosti u procesu sortiranja i recikliranja. Zbog toga je Američko udruženje plastične industrije razvilo dizajn, koji je do danas postao standard: tri strelice koje love jadna drugu. Ovaj simbol, udružen s brojčanim sastavom, koji identifikuje prirodu materijala, omogućuje tačnu identifikaciju PET-a, pa postoje različite vrste plastike.

Otkup PET ambalaže

PET Reciklaža fabrika se bavi otkupom i reciklažom PET ambalaže.
Ukoliko ste sakupili plastičnu ambalažu, mi ćemo otkupiti svu prikupljenu količinu. Dovoljno je da popunite formular za otkup plastike, a mi ćemo vas pozvati i dogovoriti besplatan odvoz otpada i obezbediti vam najbolje otkupne cene za PET ambalažu.

Ako imate neko pitanje vezano za PET ambalažu postavite ga na linku Reciklaža plastike, pošaljite nam mail na office@petreciklaza.com ili nas pozovite na broj 0800-085-085, pa ćemo mi pozvati vas.